Politička opsena ili realnost: Zašto plan Milorada Dodika o OHR-u ne može proći
Izvor: Otvoreni izvori Doktor Milan Blagojević upozorava da su obećanja o poništenju akata u Parlamentu BiH pravno neodrživa i da prava bitka za suverenitet vodi se isključivo u Hagu.
U areni bosanskohercegovačke politike, gde oštre reči često služe kao paravan za duboke krize, poslednji potez Milorada Dodika odjeknuo je kao gromoglasno obećanje. Ipak, ono što je 19. jula predstavljeno kao odlučan korak u ukidanju odluka visokih predstavnika, brzo se suočilo sa hladnim zidom pravne teorije i političke prakse. Milan Blagojević, ugledni doktor pravnih nauka, tvrdi da je ideja o parlamentarnom brisanju međunarodnih akata zapravo samo još jedna u nizu javnih obmana.
Analiza pokazuje da Dodikov plan puca na samom početku. Prva prepreka je nepremostivi jaz u Sarajevu, gde bošnjački politički krugovi nikada neće dati zeleno svetlo da domaće institucije sopstvenim odlukama poništavaju učinak međunarodne zajednice. Međutim, Blagojević skreće pažnju na još dramatičniji aspekat koji se krije u temeljima međunarodnog prava. On ističe da su čuveni Bonski zaključci iz 1997. godine, na koje se OHR godinama oslanja, zapravo ugovor kojim su svetske sile poput SAD-a, Rusije i Nemačke svesno stavile Bosnu i Hercegovinu pod neku vrstu skrbništva ili protektorata.
Upravo u tom činu Blagojević vidi najtežu povredu Povelje UN-a. On podseća da član 78. ovog ključnog dokumenta izričito zabranjuje uspostavljanje protektorata nad bilo kojom državom članicom, jer se takvim postupkom najgrublje gazi njena suverenost. Prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora, svaki akt koji se kosi sa ovim normama smatra se ništavim od trenutka nastanka. To znači da su sve odluke visokih predstavnika pravno neodržive na globalnom nivou, ali ne na način na koji to Dodik predstavlja domaćoj javnosti.
Umesto obećanja o unutrašnjopolitičkim rešenjima koja su, prema oceni struke, praktično neizvodljiva, Blagojević prstom upire u jedinu instituciju koja bi mogla da preseče ovaj čvor. Pošto Ustavni sud BiH ne pokazuje nameru da reaguje na očigledne povrede suvereniteta, Međunarodni sud pravde ostaje jedino mesto gde bi se Bonska ovlaštenja mogla proglasiti ništavim. U tom kontekstu, Dodikove najave pojavljuju se ne kao pravno utemeljena strategija, već kao dramatičan politički manevar usmeren na emocije glasača dok stvarna kriza ostaje bez rešenja.
